Главная страница
Книжная полка
Федерико Гарсия Лорка

          
           Federico García Lorca
           1898 - 1936
  
   Поэзия
Август

Арест Антоньито эль Камборьо
на Севильской дороге


Баллада июльского дня

Баллада морской воды

Вариация

Вопросы

Колокол

Луна восходит

Маленький венский вальс

Неверная жена

Пейзаж

Пейзаж

Погибший из-за любви

Поле

Поле

Поминание

Поэт просит свою любовь,
чтобы она ему написала


Прелюдия

Прерванный концерт

Романс о луне, луне

Романс о луне, луне

Романс о луне-шалунье

Солнце село

Сонет

Схватка

Схватка

Agosto

Árbol de canción

Balada de un día de julio

Campana bordón

Campo

Canción del jinete

Cazador

Deseo

El poeta pide a su amor que le escriba

El silencio

In memoriam

La casada infiel

La luna asoma

Las seis cuerdas

Las tres hojas

Malagueña

Memento

Muerto de amor

Noche

Paisaje

Paso

Pequeño vals vienés

Preludio

Pueblo

Reyerta

Romance de la luna, luna

Sevilla

Soneto de la dulce queja

Variación

Zorongo























                                                                       к началу страницы
              Agosto


                   Contraponientes
                   de melocotón y azúcar,
                   y el sol dentro de la tarde,
                   como el hueso en una fruta.
                   La panocha guarda intacta
                   su risa amarilla y dura.
                   Agosto.
                   Los niños comen
                   pan moreno y rica luna.

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              La casada infiel


                                  A Lydia Cabrera y a su negrita

                   Y que yo me la llevé al río
                   creyendo que era mozuela,
                   pero tenía marido.
                   
                   Fue la noche de Santiago
                   y casi por compromiso.
                   Se apagaron los faroles
                   y se encendieron los grillos.
                   En las últimas esquinas
                   toqué sus pechos dormidos,
                   y se me abrieron de pronto
                   como ramos de jacintos.
                   El almidón de su enagua
                   me sonaba en el oído,
                   como una pieza de seda
                   rasgada por diez cuchillos.
                   Sin luz de plata en sus copas
                   los árboles han crecido,
                   y un horizonte de perros
                   ladra muy lejos del río.
                    
                   Pasadas las zarzamoras,
                   los juncos y los espinos,
                   bajo su mata de pelo
                   hice un hoyo sobre el limo.
                   Yo me quité la corbata.
                   Ella se quitó el vestido.
                   Yo el cinturón con revólver.
                   Ella sus cuatro corpiños.
                   Ni nardos ni caracolas
                   tienen el cutis tan fino,
                   ni los cristales con luna
                   relumbran con ese brillo.
                   Sus muslos se me escapaban
                   como peces sorprendidos,
                   la mitad llenos de lumbre,
                   la mitad llenos de frío.
                   Aquella noche corrí
                   el mejor de los caminos,
                   montado en potra de nácar
                   sin bridas y sin estribos.
                   No quiero decir, por hombre,
                   las cosas que ella me dijo.
                   La luz del entendimiento
                   me hace ser muy comedido.
                   Sucia de besos y arena
                   yo me la llevé del río.
                   Con el aire se batían
                   las espadas de los lirios.
                   
                   Me porté como quien soy.
                   Como un gitano legítimo.
                   Le regalé un costurero
                   grande de raso pajizo,
                   y no quise enamorarme
                   porque teniendo marido
                   me dijo que era mozuela
                   cuando la llevaba al río.

                   1928

                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              La luna asoma


                                  A José F. Montesinos


                      Cuando sale la luna 
                   se pierden las campanas 
                   y aparecen las sendas 
                   impenetrables. 
                     
                      Cuando sale la luna, 
                   el mar cubre la tierra 
                   y el corazón se siente 
                   isla en el infinito. 
                   
                      Nadie come naranjas 
                   bajo la luna llena. 
                   Es preciso comer 
                   fruta verde y helada. 
                   
                      Cuando sale la luna 
                   de cien rostros iguales, 
                   la moneda de plata 
                   solloza en el bolsillo.

                   ________________________






                                                                       к началу страницы
              Muerto de amor


                                  A Margarita Manso

                   ¿Qué es aquello que reluce
                   por los altos corredores?
                   Cierra la puerta, hijo mío,
                   acaban de dar las once.
                   En mis ojos, sin querer,
                   relumbran cuatro faroles.
                   Será que la gente aquélla
                   estará fregando el cobre. 
                       
                   Ajo de agónica plata
                   la luna menguante, pone
                   cabelleras amarillas
                   las amarillas torres.
                   La noche llama temblando
                   al cristal de los balcones,
                   perseguida por los mil
                   perros que no la conocen,
                   y un olor de vino y ámbar
                   viene de los corredores.
                   
                   Brisas de caña mojada
                   y rumor de viejas voces,
                   resonaban por el arco
                   roto de la media noche.
                   Bueyes y rosas dormían.
                   Solo por los corredores
                   las cuatro luces clamaban
                   con el fulgor de San Jorge.
                   Tristes mujeres del valle
                   bajaban su sangre de hombre,
                   tranquila de flor cortada
                   y amarga de muslo joven.
                   Viejas mujeres del río
                   lloraban al pie del monte,
                   un minuto intransitable
                   de cabelleras y nombres.
                   Fachadas de cal, ponían
                   cuadrada y blanca la noche.
                   Serafines y gitanos
                   tocaban acordeones.
                   Madre, cuando yo me muera,
                   que se enteren los señores.
                   Pon telegramas azules
                   que vayan del Sur al Norte.
                   Siete gritos, siete sangres,
                   siete adormideras dobles,
                   quebraron opacas lunas
                   en los oscuros salones.
                   Lleno de manos cortadas
                   y coronitas de flores,
                   el mar de los juramentos
                   resonaba, no sé dónde.
                   Y el cielo daba portazos
                   al brusco rumor del bosque,
                   mientras clamaban las luces
                   en los altos corredores.

                   1928

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Paisaje


                                  A Carlos Morla Vicuña

                     El campo
                   de olivos
                   se abre y se cierra
                   como un abanico.
                   Sobre el olivar
                   hay un cielo hundido
                   y una lluvia oscura
                   de luceros fríos.
                   Tiemla junco y penumbra
                   a la orilla del río.
                   Se riza el aire gris.
                   Los olivos
                   están cargados
                   de gritos.
                   Una bandada
                   de pájaros cautivos,
                   que mueven sus larguísimas
                   colas en lo sombrío.

                   1922
                   
                   __________________________






                                                                       к началу страницы
              Preludio


                     Las alamedas se van,
                   pero dejan su reflejo.
                   
                     Las alamedas se van,
                   pero nos dejan el viento.
                   
                     El viento está amortajado
                   a lo largo bajo el cielo.
                   
                     Pero ha dejado flotando
                   sobre los ríos sus ecos.
                   
                     El mundo de las luciérnagas
                   ha invadido mis recuerdos.
                   
                     Y un corazón diminuto
                   me va brotando en los dedos.
                  
                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Reyerta


                                  A Rafael Méndez

                     En la mitad del barranco
                   las navajas de Albacete,
                   bellas de sangre contraria,
                   relucen como los peces.
                   Una dura luz de naipe
                   recorta en el agrio verde,
                   caballos enfurecidos
                   y perfiles de jinetes.
                   En la copa de un olivo
                   lloran dos viejas mujeres.
                   El toro de la reyerta
                   se sube por las paredes.
                   Ángeles negros traían
                   pañuelos y agua de nieve.
                   Ángeles con grandes alas
                   de navajas de Albacete.
                   Juan Antonio el de Montilla
                   rueda muerto la pendiente,
                   su cuerpo lleno de lirios
                   y una granada en las sienes.
                   Ahora monta cruz de fuego,
                   carretera de la muerte.
                   
                     El juez, con guardia civil,
                   por los olivares viene.
                   Sangre resbalada gime
                   muda canción de serpiente.
                   Señores guardias civiles:
                   aquí pasó lo de siempre.
                   Han muerto cuatro romanos
                   y cinco cartagineses.
                    
                     La tarde loca de higueras
                   y de rumores calientes
                   cae desmayada en los muslos
                   heridos de los jinetes.
                   Y ángeles negros volaban
                   por el aire del poniente.
                   Ángeles de largas trenzas
                   y corazones de aceite.

                   1928
                   
                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Romance de la luna, luna


                                  A Conchita García Lorca

                     La luna vino a la fragua
                   con su polisón de nardos.
                   El niño la mira mira.
                   El niño la está mirando.
                   
                     En el aire conmovido
                   mueve la luna sus brazos
                   y enseña, lúbrica y pura,
                   sus senos de duro estaño.
                   
                     Huye luna, luna, luna.
                   Si vinieran los gitanos,
                   harían con tu corazón
                   collares y anillos blancos.
                   
                     Niño, déjame que baile.
                   Cuando vengan los gitanos,
                   te encontrarán sobre el yunque
                   con los ojillos cerrados.
                   
                     Huye luna, luna, luna,
                   que ya siento sus caballos.
                   Niño, déjame, no pises,
                   mi blancor almidonado.
                   
                     El jinete se acercaba
                   tocando el tambor del llano.
                   Dentro de la fragua el niño,
                   tiene los ojos cerrados.
                   
                     Por el olivar venían,
                   bronce y sueño, los gitanos.
                   Las cabezas levantadas
                   y los ojos entornados.
                   
                     ¡Cómo canta la zumaya,
                   ay cómo canta en el árbol!
                   Por el cielo va la luna
                   con un niño de la mano.
                   
                     Dentro de la fragua lloran,
                   dando gritos, los gitanos.
                   El aire la vela, vela.
                   el aire la está velando.

                   1928
                   
                   ______________________________






                                                                       к началу страницы
              Árbol de canción


                                  Para Ana María Dalí 

                   Caña de voz y gesto, 
                   una vez y otra vez 
                   tiembla sin esperanza 
                   en el aire de ayer. 
                   
                   La niña suspirando 
                   lo quería coger; 
                   pero llegaba siempre 
                   un minuto después. 
                   
                   ¡Ay sol! ¡Ay luna, luna!
                   Un minuto después. 
                   Sesenta flores grises 
                   enredaban sus pies. 
                   
                   Mira cómo se mece 
                   una vez y otra vez, 
                   virgen de flor y rama, 
                   en el aire de ayer.

                   ________________________






                                                                       к началу страницы
              Canción del jinete


                   Córdoba. 
                   Lejana y sola. 
                   
                   Jaca negra, luna grande, 
                   y aceitunas en mi alforja. 
                   Aunque sepa los caminos 
                   yo nunca llegaré a Córdoba. 
                   
                   Por el llano, por el viento, 
                   jaca negra, luna roja. 
                   La muerte me está mirando 
                   desde las torres de Córdoba. 
                   
                   ¡Ay qué camino tan largo! 
                   ¡Ay mi jaca valerosa! 
                   ¡Ay que la muerte me espera, 
                   antes de llegar a Córdoba!
                   
                   Córdoba. 
                   Lejana y sola.

                   1924
                   
                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Cazador


                     ¡Alto pinar! 
                   Cuatro palomas por el aire van. 
                   
                     Cuatro palomas 
                   vuelan y tornan. 
                   Llevan heridas 
                   sus cuatro sombras. 
                   
                     ¡Bajo pinar! 
                   Cuatro palomas en la tierra están.

                   __________________________________






                                                                       к началу страницы
              Deseo


                    Sólo tu corazón caliente,
                   Y nada más. 
                   
                    Mi paraíso, un campo 
                   Sin ruiseñor 
                   Ni liras, 
                   Con un río discreto 
                   Y una fuentecilla. 
                   
                    Sin la espuela del viento
                   Sobre la fronda, 
                   Ni la estrella que quiere 
                   Ser hoja. 
                   
                    Una enorme luz 
                   Que fuera 
                   Luciérnaga 
                   De otra, 
                   En un campo de 
                   Miradas rotas. 
                   
                    Un reposo claro 
                   Y allí nuestros besos, 
                   Lunares sonoros 
                   Del eco, 
                   Se abrirían muy lejos. 
                   
                    Y tu corazón caliente, 
                   Nada más.
                   
                   __________________________






                                                                       к началу страницы
              El poeta pide a su amor 
              que le escriba


                   Amor de mis entrañas, viva muerte,
                   en vano espero tu palabra escrita 
                   y pienso, con la flor que se marchita, 
                   que si vivo sin mí quiero perderte. 
                   
                   El aire es inmortal. La piedra inerte 
                   ni conoce la sombra ni la evita. 
                   Corazón interior no necesita 
                   la miel helada que la luna vierte. 
                   
                   Pero yo te sufrí. Rasgué mis venas, 
                   tigre y paloma, sobre tu cintura 
                   en duelo de mordiscos y azucenas. 
                   
                   Llena pues de palabras mi locura 
                   o déjame vivir en mi serena 
                   noche del alma para siempre oscura.
                   
                   ______________________________________






                                                                       к началу страницы
              El silencio


                   Oye, hijo mío, el silencio. 
                   Es un silencio ondulado, 
                   un silencio, 
                   donde resbalan valles y ecos 
                   y que inclina las frentes 
                   hacia el suelo.

                   1922
                   
                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Campana bordón


                                  A Eugenio Montes

                   En la torre 
                   amarilla, 
                   dobla una campana. 
                   
                   Sobre el viento 
                   amarillo, 
                   se abren las campanadas. 
                   
                   En la torre 
                   amarilla, 
                   cesa la campana. 
                   
                   El viento con el polvo, 
                   hace proras de plata.
                   
                   ________________________






                                                                       к началу страницы
              Las tres hojas


                         1 

                   Debajo de la hoja 
                   de la verbena 
                   tengo a mi amante malo. 
                   ¡Jesús, qué pena! 
                   
                         2 
                   
                   Debajo de la hoja 
                   de la lechuga 
                   tengo a mi amante malo 
                   con calentura. 
                   
                         3 
                   
                   Debajo de la hoja 
                   del perejil 
                   tengo a mi amante malo 
                   y no puedo ir.
                   
                   ______________________






                                                                       к началу страницы
              Malagueña


                                  A Pilar Zubiaurre

                   La muerte 
                   entra y sale 
                   de la taberna. 
                   
                   Pasan caballos negros 
                   y gente siniestra 
                   por los hondos caminos 
                   de la guitarra. 
                   
                   Y hay un olor a sal 
                   y a sangre de hembra, 
                   en los nardos febriles 
                   de la marina. 
                   
                   La muerte 
                   entra y sale, 
                   y sale y entra 
                   la muerte 
                   de la taberna.
                   
                   ______________________






                                                                       к началу страницы
              Noche


                   Cirio, candil, 
                   farol y luciérnaga. 
                   
                   La constelación 
                   de la saeta. 
                   
                   Ventanitas de oro 
                   tiemblan, 
                   y en la aurora se mecen 
                   cruces superpuestas. 
                   
                   Cirio, candil, 
                   farol y luciérnaga.
                   
                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Pequeño vals vienés


                   En Viena hay diez muchachas, 
                   un hombro donde solloza la muerte 
                   y un bosque de palomas disecadas. 
                   Hay un fragmento de la mañana 
                   en el museo de la escarcha. 
                   Hay un salón con mil ventanas. 
                           ¡Ay, ay, ay, ay! 
                   Toma este vals con la boca cerrada. 
                   
                   Este vals, este vals, este vals, 
                   de sí, de muerte y de coñac 
                   que moja su cola en el mar. 
                   
                   Te quiero, te quiero, te quiero, 
                   con la butaca y el libro muerto, 
                   por el melancólico pasillo, 
                   en el oscuro desván del lirio, 
                   en nuestra cama de la luna 
                   y en la danza que sueña la tortuga. 
                           ¡Ay, ay, ay, ay!
                   Toma este vals de quebrada cintura. 
                   
                   En Viena hay cuatro espejos 
                   donde juegan tu boca y los ecos. 
                   Hay una muerte para piano 
                   que pinta de azul a los muchachos. 
                   Hay mendigos por los tejados. 
                   Hay frescas guirnaldas de llanto. 
                           ¡Ay, ay, ay, ay! 
                   Toma este vals que se muere en mis brazos.
                   
                   Porque te quiero, te quiero, amor mío, 
                   en el desván donde juegan los niños, 
                   soñando viejas luces de Hungría 
                   por los rumores de la tarde tibia, 
                   viendo ovejas y lirios de nieve
                   por el silencio oscuro de tu frente.
                           ¡Ay, ay, ay, ay!
                   Toma este vals del "Te quiero siempre". 
                   
                   En Viena bailaré contigo
                   con un disfraz que tenga 
                   cabeza de río.
                   ¡Mira qué orilla tengo de jacintos! 
                   Dejaré mi boca entre tus piernas, 
                   mi alma en fotografías y azucenas, 
                   y en las ondas oscuras de tu andar 
                   quiero, amor mío, amor mío, dejar, 
                   violín y sepulcro, las cintas del vals.

                   1929 - 1930
                   
                   __________________________________________






                                                                       к началу страницы
              Pueblo


                   Sobre el monte pelado 
                   un calvario. 
                   Agua clara 
                   y olivos centenarios. 
                   Por las callejas 
                   hombres embozados, 
                   y en las torres 
                   veletas girando. 
                   Eternamente 
                   girando. 
                   ¡Oh pueblo perdido, 
                   en la Andalucía del llanto!
                   
                   ___________________________






                                                                       к началу страницы
              Sevilla


                   Sevilla es una torre 
                   llena de arqueros finos. 
                   
                   Sevilla para herir. 
                   Córdoba para morir. 
                   
                   Una ciudad que acecha 
                   largos ritmos, 
                   y los enrosca 
                   como laberintos. 
                   Como tallos de parra 
                   encendidos. 
                   
                   ¡Sevilla para herir! 
                   
                   Bajo el arco del cielo, 
                   sobre su llano limpio, 
                   dispara la constante 
                   saeta de su río. 
                   
                   ¡Cordoba para morir! 
                   
                   Y loca de horizonte, 
                   mezcla en su vino 
                   lo amargo de Don Juan 
                   y lo perfecto de Dioniso. 
                   
                   Sevilla para herir. 
                   ¡Siempre Sevilla para herir!

                   1921 - 1924
                   
                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Zorongo


                   Las manos de mi cariño 
                   te están bordando una capa 
                   con agremán de alhelíes 
                   y con esclavina de agua. 
                   Cuando fuiste novio mío,
                   por la primavera blanca, 
                   los cascos de tu caballo 
                   cuatro sollozos de plata. 
                   La luna es un pozo chico, 
                   las flores no valen nada, 
                   lo que valen son tus brazos 
                   cuando de noche me abrazan, 
                   lo que valen son tus brazos 
                   cuando de noche me abrazan.
                   
                   ___________________________






                                                                       к началу страницы
              Memento


                                  (Caña y Soleá de Triana) 

                   Cuando yo me muera, 
                   enterradme con mi guitarra 
                   bajo la arena. 
                   
                   Cuando yo me muera, 
                   entre los naranjos 
                   y la hierbabuena. 
                   
                   Cuando yo me muera, 
                   enterradme si queréis 
                   en una veleta. 
                   
                   ¡Cuando yo me muera!

                   1921 - 1924

                   __________________________






                                                                       к началу страницы
              In memoriam


                     Dulce chopo, 
                   dulce chopo, 
                   te has puesto 
                   de oro. 
                   Ayer estabas verde, 
                   un verde loco 
                   de pájaros 
                   gloriosos. 
                   Hoy estás abatido 
                   bajo el cielo de agosto 
                   como yo bajo el cielo 
                   de mi espirítu rojo. 
                   La fragancia cautiva 
                   de tu tronco 
                   vendrá a mi corazón 
                   piadoso. 
                   ¡Rudo abuelo del prado! 
                   Nosotros, 
                   nos hemos puesto 
                   de oro. 

                   Agosto de 1920
                   
                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Las seis cuerdas


                   La guitarra, 
                   hace llorar a los sueños. 
                   El sollozo de las almas 
                   perdidas, 
                   se escapa por su boca 
                   redonda. 
                   Y como la tarántula 
                   teje una gran estrella 
                   para cazar suspiros, 
                   que flotan en su negro 
                   aljibe de madera.
                   
                   _________________________






                                                                       к началу страницы
              Variación


                   El remanso del aire 
                   bajo la rama del eco. 
                   
                   El remanso del agua 
                   bajo fronda de luceros. 
                   
                   El remanso de tu boca 
                   bajo espesura de besos.
                   
                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Paso


                   Virgen con miriñaque, 
                   virgen de Soledad, 
                   abierta como un inmenso 
                   tulipán. 
                   
                   En tu barco de luces 
                   vas 
                   por la alta marea 
                   de la ciudad, 
                   entre saetas turbias 
                   y estrellas de cristal. 
                   Virgen con miriñaque 
                   tú vas 
                   por el río de la calle, 
                   ¡hasta el mar!
                   
                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Август


                   Персик зарей подсвечен,
                   и сквозят леденцы стрекоз.
                   Входит солнце в янтарный вечер,
                   словно косточка в абрикос.
                   Крепкозубый, налит початок
                   смехом желтым, как летний зной.
                   Снова август.
                   И детям сладок
                   смуглый хлеб со спелой луной.

                   "Agosto"
                   Перевод А. Гелескула

                   _______________________________






                                                                       к началу страницы
              Луна восходит


                   Когда встает луна, 
                   колокола стихают,
                   и предстают тропинки
                   в непроходимых дебрях.
                   
                   Когда встает луна,
                   землей владеет море,
                   и кажется, что сердце -
                   забытый в далях остров.
                   
                   Никто в ночь полнолунья
                   не съел бы апельсина -
                   едят лишь ледяные
                   зеленые плоды.
                   
                   Когда встает луна
                   в однообразных ликах -
                   серебряные деньги
                   рыдают в кошельках.

                   "La luna asoma"
                   Перевод В. Парнаха

                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Неверная жена


                   ...И в полночь на край долины
                   увел я жену чужую,
                   а думал - она невинна.
                   
                   То было ночью Сант-Яго - 
                   и, словно сговору рады,
                   в округе огни погасли
                   и замерцали цикады.
                   Я сонных грудей коснулся,
                   последний проулок минув,
                   и жарко они раскрылись
                   кистями ночных жасминов.
                   А юбки, шурша крахмалом,
                   в ушах у меня дрожали,
                   как шелковая завеса,
                   раскромсанная ножами.
                   Врастая в безлунный сумрак,
                   ворчали деревья глухо,
                   и дальним собачьим лаем
                   за нами гналась округа.
                   
                   За голубой ежевикой
                   у тростникового плеса
                   я в белый песок впечатал
                   ее смоляные косы.
                   Я сдернул шелковый галстук.
                   Она наряд разбросала.
                   Я снял ремень с кобурою,
                   она - четыре корсажа.
                   Ее жасминная кожа
                   светилась жемчугом теплым,
                   нежнее лунного света,
                   когда скользит он по стеклам.
                   А бедра ее метались,
                   как пойманные форели,
                   то лунным холодом стыли,
                   то белым огнем горели.
                   И лучшей в мире дорогой
                   до первой утренней птицы
                   меня этой ночью мчала
                   атласная кобылица.
                   
                   Тому, кто слывет мужчиной,
                   нескромничать не пристало.
                   И я повторять не стану
                   слова, что она шептала.
                   В песчинках и поцелуях
                   она ушла на рассвете.
                   Кинжалы трефовых лилий
                   вдогонку рубили ветер.
                   
                   Я вел себя так, как должно, -
                   цыган до смертного часа.
                   Я дал ей ларец на память
                   и больше не стал встречаться,
                   запомнив обман той ночи
                   в туманах речной долины,
                   она ведь была замужней,
                   а мне клялась, что невинна.

                   "La casada infiel"
                   Перевод А. Гелескула

                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Пейзаж


                   Масличная равнина
                   Распахивает веер.
                   Запахивает веер.
                   Над порослью масличной
                   Склонилось небо низко,
                   И льются темным ливнем
                   Холодные светила.
                   На берегу канала
                   Дрожат тростник и сумрак.
                   А третий - серый ветер.
                   Полным-полны маслины
                   Тоскливых птичьих криков.
                   О, бедных пленниц стая!
                   Играет тьма ночная
                   Их длинными хвостами.

                   "Paisaje"
                   Перевод М. Цветаевой

                   _________________________






                                                                       к началу страницы
              Пейзаж


                   Оливковое поле
                   раскроется, как веер,
                   и снова потемнеет.
                   Бездонное, как пропасть,
                   над ним нависло небо,
                   и звездный ливень брызжет,
                   как ночь, заледенелый.
                   Дрожат тростник и тени
                   на темном побережье.
                   Слоится воздух серый.
                   Оливы крикам внемлют.
                   Как будто птичья стая
                   охотником накрыта,
                   и длинными хвостами
                   поводят птицы тихо.

                   "Paisaje"
                   Перевод М. Владимирова

                   __________________________






                                                                       к началу страницы
              Погибший из-за любви


                   - Что там горит на террасе,
                   так высоко и багрово?
                   - Сынок, одиннадцать било,
                   пора задвинуть засовы.
                   - Четыре огня все ярче -
                   и глаз отвести нет мочи.
                   - Наверно, медную утварь
                   там чистят до поздней ночи.
                   
                   Луна, чесночная долька,
                   тускнея от смертной боли,
                   роняла желтые кудри
                   на желтые колокольни.
                   По улицам кралась полночь,
                   стучась у закрытых ставней,
                   а следом за ней собаки
                   гнались стоголосой стаей,
                   и винный янтарный запах
                   на темных террасах таял.
                   Сырая осока ветра
                   и старческий шепот тени
                   под ветхою аркой ночи
                   будили гул запустенья.
                   
                   Уснули волы и розы.
                   И только в оконной створке
                   четыре луча взывали,
                   как гневный святой Георгий.
                   Грустили невесты-травы,
                   а кровь застывала коркой,
                   как сорванный мак, сухою,
                   как юные бедра, горькой.
                   Рыдали седые реки,
                   в туманные горы глядя,
                   и в замерший миг вплетали
                   обрывки имен и прядей.
                   А ночь квадратной и белой
                   была от стен и балконов.
                   Цыгане и серафимы
                   коснулись аккордеонов.
                   
                   - Если умру я, мама,
                   будут ли знать про это?
                   Синие телеграммы
                   ты разошли по свету!..
                   
                   Семь воплей, семь ран багряных,
                   семь диких маков махровых
                   разбили тусклые луны
                   в залитых мраком альковах.
                   И зыбью рук отсеченных,
                   венков и спутанных прядей
                   бог знает где отозвалось
                   глухое море проклятий.
                   И в двери ворвалось небо
                   лесным рокотаньем дали.
                   А в ночь с галерей высоких
                   четыре луча взывали.

                   "Muerto de amor"
                   Перевод А. Гелескула

                   _______________________________






                                                                       к началу страницы
              Прелюдия


                   И тополя уходят,
                   но след их озерный светел.
                   
                   И тополя уходят,
                   но нам оставляют ветер.
                   
                   И ветер умолкнет ночью,
                   обряженный черным крепом.
                   
                   Но ветер оставит эхо,
                   плывущее вниз по рекам.
                   
                   А мир светляков нахлынет - 
                   и прошлое в нем потонет.
                   
                   И крохотное сердечко
                   раскроется на ладони.

                   "Preludio"
                   Перевод А. Гелескула

                   __________________________






                                                                       к началу страницы
              Романс о луне, луне


                   Луна в жасминовой шали
                   явилась в кузню к цыганам.
                   И сморит, смотрит ребенок,
                   и смутен взгляд мальчугана.
                   Луна закинула руки
                   и дразнит ветер полночный
                   своей оловянной грудью,
                   бесстыдной и непорочной.
                   - Луна, луна моя, скройся!
                   Если вернутся цыгане,
                   возьмут они твое сердце
                   и серебра начеканят.
                   - Не бойся, мальчик, не бойся,
                   взгляни, хорош ли мой танец!
                   Когда вернутся цыгане,
                   ты будешь спать и не встанешь.
                   - Луна, луна моя, скройся!
                   Мне конь почудился дальний.
                   - Не трогай, мальчик, не трогай
                   моей прохлады крахмальной!
                   
                   Летит по дороге всадник
                   и бьет в барабан округи.
                   На ледяной наковальне
                   сложены детские руки.
                   
                   Прикрыв горделиво веки,
                   покачиваясь в тумане,
                   из-за олив выходят
                   бронза и сон - цыгане.
                   
                   Где-то сова зарыдала -
                   Так безутешно и тонко!
                   За ручку в темное небо
                   луна уводит ребенка.
                   
                   Вскрикнули в кузне цыгане,
                   эхо проплакало в чащах...
                   А ветры пели и пели
                   за упокой уходящих.

                   "Romance de la luna, luna"
                   Перевод А. Гелескула

                   _______________________________






                                                                       к началу страницы
              Схватка


                   В токе враждующей крови
                   над котловиной лесною
                   нож альбасетской работы
                   засеребрился блесною.
                   Отблеском карты атласной
                   луч беспощадно и скупо
                   высветил профили конных
                   и лошадиные крупы.
                   Заголосили старухи
                   в гулких деревьях сьерры.
                   Бык застарелой распри
                   ринулся на барьеры.
                   Черные ангелы носят
                   воду, платки и светильни.
                   Тени ножей альбасетских
                   черные крылья скрестили.
                   Под гору катится мертвый
                   Хуан Антонио Монтилья.
                   В лиловых ирисах тело,
                   над левой бровью - гвоздика.
                   И крест огня осеняет
                   дорогу смертного крика.
                   
                   Судья с отрядом жандармов
                   идет масличной долиной.
                   А кровь змеится и стонет
                   немою песней змеиной.
                   - Так повелось, сеньоры,
                   с первого дня творенья.
                   В Риме троих недочтутся
                   и четверых в Карфагене.
                   
                   Полная бреда смоковниц
                   и отголосков каленых,
                   заря без памяти пала
                   к ногам израненных конных.
                   И ангел черней печали
                   тела окропил росою.
                   Ангел с оливковым сердцем
                   и смоляною косою.
                   
                   "Reyerta"
                   Перевод А. Гелескула

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Сонет


                   Я боюсь потерять это светлое чудо,
                   что в глазах твоих влажных застыло в молчанье,
                   я боюсь этой ночи, в которой не буду
                   прикасаться лицом к твоей розе дыханья.
                   
                   Я боюсь, что ветвей моих мертвая груда
                   устилать этот берег таинственный станет;
                   я носить не хочу за собою повсюду
                   те плоды, где укроются черви страданья.
                   
                   Если клад мой заветный взяла ты с собою,
                   если ты моя боль, что пощады не просит,
                   если даже совсем ничего я не стою, -
                   
                   пусть последний мой колос утрата не скосит
                   и пусть будет поток твой усыпан листвою,
                   что роняет моя уходящая осень.

                   "Soneto de la dulce queja"
                   Перевод М. Кудинова

                   ___________________________________________






                                                                       к началу страницы
              Поэт просит свою любовь, 
              чтобы она ему написала


                     Любовь глубинная, как смерть, как весны,
                   напрасно жду я писем и решений;
                   цветок увял, и больше нет сомнений:
                   жить, потеряв себя в тебе, несносно.
                   
                     Бессмертен воздух. Камень жесткий, косный
                   не знает и не избегает тени.
                   Не нужен сердцу для его борений
                   мед ледяной, - луна им поит сосны.
                   
                     Я выстрадал тебя. Вскрывая вены
                   в бою голубки с тигром, змей с цветами,
                   я кровью обдавал твой стан мгновенно.
                   
                     Наполни же мой дикий бред словами
                   иль дай мне жить в ночи самозабвенной,
                   в ночи души с неведомыми снами.

                   "El poeta pide a su amor que le escriba"
                   Перевод О. Савича

                   ___________________________________________






                                                                       к началу страницы
              Баллада июльского дня


                   Серебряные колокольцы
                   у волов на шее.
                   
                   - Дитя из снега и солнца,
                   куда путь держишь?
                   
                   - Иду нарвать маргариток
                   на луг приветный.
                   
                   - Но луг отсюда далеко
                   и полон теней.
                   
                   - Любовь моя не боится
                   теней и ветра.
                   
                   - Бойся солнца, дитя
                   из солнца и снега.
                   
                   - В моих волосах погасло
                   оно навеки.
                   
                   - Белоликая, кто же ты?
                   Твой путь неведом.
                   
                   - Я из ключей кристальных,
                   из любви вечной.
                   
                   Серебряные колокольцы
                   у волов на шее.
                   
                   - А что у тебя на губах
                   так ярко светит?
                   
                   - Звезда, что зажег любимый
                   в жизни и в смерти.
                   
                   - А что у тебя на груди
                   острою веткой?
                   
                   - Меч, что носил любимый
                   в жизни и в смерти.
                   
                   - А что в глазах твоих черных
                   гордым блеском?
                   
                   - Мои печальные думы,
                   что ранят сердце.
                   
                   - Зачем на тебе накидка
                   чернее смерти?
                   
                   - Ах, вдовушка я, и нету
                   меня грустнее!
                   
                   Грущу я по графу Лавру
                   из детской песни,
                   
                   тому, кто из рола Лавров
                   самый первый.
                   
                   - Кого же ты ищешь здесь,
                   раз его нету?
                   
                   - Тело того, кто из Лавров
                   самый первый.
                   
                   - А может, ты ищешь любовь
                   душой неверной?
                   Если ты ищешь любовь,
                   дай бог, встретишь.
                   
                   - Люблю я одни звезды
                   в дальнем небе,
                   ищу одного друга
                   в жизни и в смерти.
                   
                   - Друг твой на дне глубоко,
                   дитя из снега,
                   укрыт гвоздикой и дроком,
                   тоскою вечной.
                   
                   - О, рыцарь далеких странствий,
                   кипарисной тени,
                   хочу тебе лунною ночью
                   душу вверить.
                   
                   - Мечтательная Изида,
                   без меда песни,
                   что льешь на уста ребенка
                   свою легенду,
                   тебе я в дар предлагаю
                   нежное сердце,
                   израненное очами
                   других женщин.
                   
                   - Рыцарь речей любезных,
                   прощай навеки.
                   Ищу я того, кто из Лавров
                   был самый первый.
                   
                   - Прощай же, спящая роза,
                   цветок весенний,
                   идешь ты к любви верной,
                   а я к смерти.
                   
                   Серебряные колокольцы
                   у волов на шее.
                   
                   Пускай истекает кровью
                   мое сердце!

                   "Balada de un día de Julio"
                   Перевод И. Тыняновой

                   _______________________________






                                                                       к началу страницы
              Вопросы


                   Сидят на лужайке кузнечики чинно.
                   - Что скажешь ты, Марк Аврелий,
                   об этих философах с тихой равнины?
                   Мысли твои не созрели!
                   
                   Река по равнине узоры чертит.
                   - Скажи мне, Сократ, что смог
                   увидеть ты в водах, несущихся к смерти?
                   Твой символ веры убог!
                   
                   Осыпались розы и в грязь упали.
                   - Скажи мне, святой Хуан,
                   о чем лепестки их тебе шептали?
                   В сердце твоем - туман!
                   
                   Перевод М. Кудинова

                   _______________________________________






                                                                       к началу страницы
              Солнце село


                   Солнце село. Как статуи,
                   задумчивы деревья.
                   Хлеб скошен.
                   Тока опустели.
                   Они печальны безмерно.
                   
                   Облаял пес деревенский
                   все вечернее небо.
                   Оно - как пред поцелуем,
                   и яблоком в нем - Венера.
                   
                   Москиты - росы пегасы -
                   летают. Стихли ветры.
                   Гигантская Пенелопа
                   ткет ясную ночь из света.
                   
                   "Спите! Ведь волки близко", -
                   ягнятам овечка блеет.
                   "Подружки, неужто осень?" -
                   цветок поверить не смеет.
                   
                   Вот-вот пастухи со стадами
                   придут из далеких ущелий,
                   и дети будут резвиться
                   у двери старой таверны,
                   и наизусть будут петься
                   заученные домами
                   любовные куплеты.
                                      
                   Перевод Б. Слуцкого

                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Прерванный концерт


                   Гармония ночи глубокой
                   разрушена грубо
                   луной ледяной и сонной,
                   взошедшей угрюмо.
                   
                   О жабах - ночей муэдзинах -
                   ни слуху ни духу.
                   Ручей, в камыши облаченный,
                   ворчит что-то глухо.
                   
                   В таверне молчат музыканты.
                   Не слышно ни звука.
                   Играет звезда под сурдинку
                   над зеленью луга.
                   
                   Уселся рассерженный ветер
                   горе на уступы,
                   и Пифагор, здешний тополь,
                   столетнюю руку
                   занес над виновной луною,
                   чтоб дать оплеуху.
                                      
                   Перевод Б. Слуцкого

                   ___________________________






                                                                       к началу страницы
              Поле


                   У неба пепельный цвет,
                   а у деревьев - белый,
                   черные, черные угли -
                   жнивье сгорело.
                   Покрыта засохшей кровью
                   рана заката,
                   бумага бесцветная гор
                   скомкана, смята.
                   Прячется серая пыль
                   в овраг придорожный,
                   ручьи помутнели, а заводи
                   уснули тревожно.
                   Колокольчики стада
                   звенят несмело,
                   водокачка застыла
                   и онемела.
                   
                   У неба пепельный цвет,
                   а у деревьев - белый.

                   "Campo"
                   Перевод М. Кудинова

                   _________________________






                                                                       к началу страницы
              Баллада морской воды


                      Море смеется
                      у края лагуны.
                      Пенные зубы,
                      лазурные губы...
                   
                   - Девушка с бронзовой грудью,
                   что ты глядишь с тоскою?
                   
                   - Торгую водой, сеньор мой,
                   водой морскою.
                   
                   - Юноша с темной кровью,
                   что в ней шумит не смолкая?
                   
                   - Это вода, сеньор мой,
                   вода морская.
                   
                   - Мать, отчего твои слезы
                   льются соленой рекою?
                   
                   - Плачу водой, сеньор мой,
                   водой морскою.
                   
                   - Сердце, скажи мне, сердце, -
                   откуда горечь такая?
                   
                   - Слишком горька, сеньор мой,
                   вода морская...
                   
                      А море смеется
                      у края лагуны.
                      Пенные зубы,
                      лазурные губы.

                   Перевод А. Гелескула

                   ______________________________






                                                                       к началу страницы
              Вариация


                   Лунная заводь реки
                   под крутизною размытой.
                   
                   Сонный затон тишины
                   под отголоском-ракитой.
                   
                   И водоем твоих губ,
                   под поцелуями скрытый.
                   
                   "Variación"
                   Перевод А. Гелескула

                   _______________________






                                                                       к началу страницы
              Маленький венский вальс


                   Десять девушек едут Веной.
                   Плачет смерть на груди гуляки,
                   Есть там лес голубиных чучел
                   и заря в антикварном мраке.
                   Есть там залы, где сотни окон
                   и за ними деревьев купы...
                   О, возьми этот вальс,
                   этот вальс, закусивший губы.
                   
                   Этот вальс, этот вальс,
                   полный смерти, мольбы и вина,
                   где шелками играет волна.
                   
                   Я люблю, я люблю, я люблю,
                   я люблю тебя там, на луне,
                   и с увядшею книгой в окне,
                   и в укромном гнезде маргаритки,
                   и в том танце, что снится улитке...
                   Так порадуй теплом
                   этот вальс с перебитым крылом.
                   
                   Есть три зеркала в венском зале,
                   где губам твоим вторят дали.
                   Смерть играет на клавесине
                   и танцующих красит синим
                   и на слезы наводит глянец.
                   А над городом - тени пьяниц...
                   О, возьми этот вальс,
                   на руках умирающий танец.
                   
                   Я люблю, я люблю, мое чудо,
                   я люблю тебя вечно и всюду,
                   и на крыше, где детство мне снится,
                   и когда ты поднимешь ресницы,
                   а за ними, в серебряной стуже, -
                   старой Венгрии звезды пастушьи
                   и ягнята и лилии льда...
                   О, возьми этот вальс,
                   этот вальс "Я люблю навсегда".
                   
                   Я с тобой танцевать буду в Вене
                   в карнавальном наряде реки,
                   в домино из воды и тени.
                   Как темны мои тростники!..
                   А потом прощальною данью
                   я оставлю эхо дыханья
                   в фотографиях и флюгерах,
                   поцелуи сложу перед дверью -
                   и волнам твоей поступи вверю
                   ленты вальса, скрипку и прах.
                   
                   "Pequeño vals vienés"
                   Перевод А. Гелескула

                   ___________________________________






                                                                       к началу страницы
              Колокол


                   Колокол чистозвонный
                   в ритме креста и распятья
                   одевает раннее утро
                   париком из туманов белых
                   и струями тихого плача.
                   А старый мой друг тополь,
                   перепутанный соловьями,
                   давно считает мгновенья,
                   чтоб в траву
                   опустить ветки
                   прежде еще, чем осень
                   его золотить станет.
                   Но глаз моих
                   две опоры
                   ему не дают гнуться.
                   Старый тополь, помедли!
                   Не чувствуешь, как древесина
                   любви моей расщепилась?
                   Прострись на зеленом луге,
                   когда душа моя треснет,
                   которую вихрь поцелуев
                   и слов
                   изнемочь заставил
                   и разодрал в клочья.
                   
                   Перевод И. Тыняновой

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Поле


                   Пепельный небосвод. 
                   Платиновая олива. 
                   И чернее смолы 
                   опаленная нива. 
                   Кровь пунцово спеклась 
                   в свежей ране заката. 
                   Будто бумага в ком - 
                   бледное взгорье смято. 
                   Ветер дорожную пыль 
                   сносит в темные пади. 
                   Мутные мчат ручьи, 
                   спят озерные глади. 
                   К серым сумеркам льнет 
                   розовая прохлада. 
                   С теньканьем бубенцов 
                   возвращается стадо. 
                   Свесил чигирь, отмолясь, 
                   четки ковшей лениво.

                   Пепельный небосвод. 
                   Платиновая олива.

                   "Campo"
                   Перевод П. Грушко

                   ________________________






                                                                       к началу страницы
              Романс о луне-шалунье


                                  Кончите Гарсия Лорке

                   Луна заглянула в кузню 
                   в жасминной шали, нагая. 
                   А мальчик глядит на гостью, 
                   глядит, глядит, не мигая. 
                   Она поводит плечами 
                   в своем непорочном блуде, 
                   упруго колышут воздух 
                   ее оловянные груди.
                   - Помилуй, луна-шалунья, 
                   цыгане - народ отпетый, 
                   нагрянут и переплавят 
                   сердце твое на браслеты.
                   - Ты мне танцевать мешаешь. 
                   К приходу цыган, мой милый, 
                   ты глазки сомкнешь и станешь 
                   мертвей наковальни стылой.
                   - Помилуй, луна-шалунья, 
                   уже я слышу подковы.
                   - Уймись, не топчи, мой милый, 
                   крахмальной моей обновы.

                   Кони летят, пробуждая 
                   бубен дали туманной. 
                   В темной кузне мальчонка, 
                   взгляд у него оловянный.

                   Крадутся масличной рощей 
                   цыгане - дурман и бронза. 
                   Вскинули к небу лица, 
                   глаза прищурили грозно.

                   А козодой рыдает - 
                   правит горькую требу! 
                   Облачко-цыганенок 
                   бредет за луной по небу.

                   В кузне кричат и плачут 
                   ночь напролет цыгане. 
                   А ветер веет, а ветер - 
                   как вечное отпеванье.

                   "Romance de la luna, luna"
                   Перевод П. Грушко

                   ______________________________






                                                                       к началу страницы
              Схватка


                                  Рафаэлю Мендесу

                   Сойдясь посредине лога, 
                   ножи альбасетской стали 
                   вражьей кровью влажнеют, 
                   как рыбы из алой стаи. 
                   Карточный свет тасует 
                   в сумерках едко-зеленых 
                   профили конников злобных 
                   и морды коней взбешенных. 
                   Две матери стонут, пряча 
                   в листву масличную лица. 
                   А битва быком безумным 
                   в загоне тесном ярится. 
                   Черные ангелы реют 
                   с набухшей от снега ватой, 
                   страшней альбасетских лезвий 
                   их крыл отлив синеватый. 
                   Уже Хуану Антонио 
                   не видеть родной Монтильи, 
                   ирисовые букеты 
                   тело его остудили, 
                   он катится вниз по склону, 
                   на каждом виске по маку. 
                   Огненный крест пришпорив, 
                   он скачет к смертному мраку.

                   Судья по роще крадется 
                   со свитой жандармов бравых.
                   Кровь свой напев змеиный
                   тихо лепечет в травах.
                   Сеньоры жандармы, порядок
                   здешних мест неизменен:
                   четверку римлян с собою
                   забрали пять карфагенян.
                   
                   Полночь, хмелея от смоквы
                   и слухов разгоряченных,
                   бредила, гладя бедра
                   всадников иссеченных.
                   А черные ангелы плыли
                   зарей, пока не погасла.
                   Их космы земли касались,
                   сердца разбухли от масла.

                   "Reyerta"
                   Перевод П. Грушко

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Поминание


                   Осокóрь,
                   мой осокорь,
                   заткан золотой
                   тоской.
                   Ты безумцем был
                   зеленым,
                   птиц качал
                   под небосклоном.
                   А под августовским небом
                   ты нахохлился, затих,
                   так же, как и я, - под небом
                   алых горестей моих.
                   Веток
                   гиблый аромат
                   приютить я в сердце
                   рад.
                   Мы с тобой,
                   усталый старец-осокорь,
                   золотою оба затканы
                   тоской.

                   "In memoriam"
                   Перевод П. Грушко

                   ____________________________






                                                                       к началу страницы
              Романс о луне, луне


                   Луна в наряде жасминном 
                   Зашла в цыганскую кузню. 
                   Мальчик глядит на нее, 
                   Мальчик глядит, словно узник. 
                   Луна шевелит руками 
                   В затрепетавших туманах, 
                   Открыв невинно твердыни 
                   Своих грудей оловянных.
                   - Луна, луна, уходи! 
                   Если вернутся цыганы, 
                   Сердце твое переплавят 
                   В колечки и талисманы.
                   - Мальчик, давай-ка попляшем! 
                   Когда вернутся цыганы, 
                   Ты будешь спать и увидишь 
                   Во сне чудесные страны.
                   - Луна, луна, уходи! 
                   Конями полна дорога!
                   - Моей белизны крахмальной, 
                   Мальчик, не трогай, не трогай!

                   Забил барабан равнины, 
                   Все ближе звенят копыта.
                   Мальчик лежит среди кузни, 
                   Большие глаза закрыты.

                   Из рощи маслин выходят - 
                   Бронза и греза - цыганы, 
                   Они в высокое небо 
                   Смотрят с тоской несказанной.

                   Как закричала сова, 
                   Как закричала в тревоге! 
                   За ручку ведет ребенка 
                   Луна по лунной дороге.

                   В кузнице, горько рыдая, 
                   Вопят и стонут цыганы. 
                   Ветер завеял следы 
                   Луны и след мальчугана.

                   "Romance de la luna, luna"
                   Перевод В. Парнаха

                   ______________________________






                                                                       к началу страницы
              Арест Антоньито эль Камборьо 
              на Севильской дороге


                   Антоньо Торрес Эредья - 
                   Камборьо по росту и виду - 
                   Шагает с ивовой палкой 
                   В Севилью, где нынче коррида.

                   Смуглее луны зеленой, 
                   Он чинно и важно шагает; 
                   Его вороненые кудри 
                   Глаза ему закрывают,

                   Беспечный, на полдороге 
                   Нарезав лимонов спелых, 
                   Он ими швырялся в воду, 
                   Ее золотою сделав.

                   Беспечный, на полдороге 
                   Он взят был почти задаром; 
                   Ему закрутили руки 
                   Крест-накрест назад жандармы.

                   День медленно отступает, 
                   Как тореадор; небрежно 
                   Плащом перебросил вечер 
                   И машет им над побережьем.

                   Оливы давно томятся
                   И жаждут ночной прохлады,
                   И бриз к ним летит, как всадник,
                   И горы ему - не преграды,

                   Антоньо Торрес Эредья - 
                   Камборьо по росту и виду - 
                   Среди пяти треуголок 
                   Идет, стерпевши обиду.

                   Антоньо, тебя подменили? 
                   Ведь, будь бы Камборьо вправду. 
                   Здесь сразу б пять струй кровавых 
                   Фонтаном брызнули кряду!

                   Нет, не цыганский сын ты. 
                   Не настоящий Камборьо! 
                   Видно, цыган не стало - 
                   А знали бесстрашных горы.

                   Ножи их покрыты пылью, 
                   Ненужные год от года... 
                   Его под вечер, в девять, 
                   Встречают тюремные своды.

                   Меж тем лимонад жандармы 
                   Пьют и вкушают отдых. 
                   Его под вечер, в девять, 
                   Скрывают тюремные своды.

                   Меж тем отливает небо,
                   Как конский круп после бега.

                   Перевод Н. Асеева

                   _________________________________






                                                                       к началу страницы
              Романс об испанской жандармерии


                   Кони черны и подковы, 
                   цокающие жестко, 
                   а на плащах мерцают 
                   пятна чернил и воска. 
                   Едут, свинцовоголовы, 
                   едут, одеты мраком. 
                   Плакать они не могут: 
                   души покрыты лаком. 
                   Горбатые и ночные, 
                   там, где они проезжают, 
                   смола тишины сочится 
                   и страха песчинки жалят. 
                   Едут, куда им надо, 
                   и прозревают, грезя, 
                   прихоти пистолетной 
                   призрачные созвездья.

                   Старинный цыганский город! 
                   Флажки, флюгера, деревья. 
                   В небе луна наливная, 
                   тыква с вишневым вареньем. 
                   Кто видел, тот не забудет 
                   кровель твоих очертанья, 
                   город коричных башен, 
                   мускуса и отчаянья.

                   Ноченьки-ночки-ночи 
                   вкрадчивый сумрак льется. 
                   В кузнях своих цыгане 
                   стрелы куют и солнца. 
                   Раненый конь стучится 
                   в каждую дверь - отворите! 
                   В Хересе-де-ла-Фронтера 
                   стеклянных кочетов крики. 
                   За угол твой, внезапность, 
                   ветер сейчас заскочит, 
                   голый в серебряном мраке 
                   ноченьки-ночки-ночи.

                   Иосиф с девой Марией, 
                   празднично разодеты, 
                   зашли к цыганам - забрать 
                   забытые кастаньеты. 
                   Мария что алькальдеса 
                   нарядом своим и статью: 
                   из миндаля ее бусы, 
                   фольгой сияет платье. 
                   Иосиф свой плащ колышет 
                   движеньями рук и стана. 
                   В их свите - Педро Домек 
                   и три персидских султана. 
                   Не полумесяц в небе - 
                   аист во сне застывший. 
                   В фонарики и штандарты 
                   оделись плоские крыши.
                   По отраженьям тоскуют 
                   стайки безбедрых плясуний. 
                   В Хересе-де-ла-Фронтера 
                   влажная мгла новолунья.

                   Старинный цыганский город! - 
                   Флажки, флюгера, деревья... 
                   Гаси зеленые луны - 
                   вот-вот войдет жандармерия! 
                   Лежишь ты вдали от моря, 
                   такой беспечный и древний. 
                   Люди, скорей уходите - 
                   не знать кудрям его гребней.

                   Попарно из тьмы въезжают 
                   жандармы в праздничный город. 
                   Теснится в их патронташах 
                   бессмертника сиплый шорох. 
                   Попарно из тьмы въезжают, 
                   и ночь в их плащах двоится. 
                   И шпорами за витриной 
                   звезды спешат притвориться.

                   Двери на двери множил 
                   город, не зная страха. 
                   И сорок жандармов стали 
                   в них вырастать из мрака. 
                   Маятники застыли, 
                   в бутылях хмарью осенней
                   коньяк прикинулся - только б
                   не вызывать подозрений.
                   Стая протяжных воплей
                   реет над флюгерами.
                   Сабли кромсают ветер,
                   что под копыта прянул.
                   Старухи мечутся между 
                   уличным светом и тенью - 
                   сонных коней выводят, 
                   тащат кубышки денег. 
                   Вверх мостовыми крутыми 
                   едут жандармы, и, множась, 
                   стелятся вслед за ними 
                   беглые вихри ножниц.

                   Сходятся люди со скарбом 
                   у Вифлеемской заставы. 
                   Раненый сам, Иосиф 
                   готовит ребенку саван. 
                   Выстрелов острые вскрики 
                   всю ночь темноту бичуют. 
                   Дева Мария детишек 
                   звездною слюнкой врачует. 
                   Но едут вперед жандармы, 
                   сея огонь по дороге - 
                   даже на обнаженном 
                   воображенье ожоги. 
                   Роса Камборьо из двери 
                   смотрит, обезголосив:
                   срезанные ее груди
                   у ног стоят на подносе.
                   От собственных кос иные
                   девушки убегали,
                   а воздух вослед взрывался
                   розами с запахом гари.
                   Когда в черепках все кровли
                   ничком на земле лежали,
                   на каменных очертаньях
                   плечи зари задрожали.

                   Старинный цыганский город! 
                   Жандармы двумя рядами 
                   в тоннель тишины уходят, 
                   а ты облачился в пламя. 
                   Старинный цыганский город! 
                   Он скрылся, в огне не канув, 
                   за лобной костью моею. 
                   Игра луны и барханов.

                   Перевод М. Самаева

                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Balada de un día de julio


                   Esquilones de plata 
                   Llevan los bueyes. 
                   
                     - ¿Donde vas, niña mía, 
                   De sol y nieve? 
                   
                     - Voy a las margaritas 
                   Del prado verde. 
                   
                     - El prado está muy lejos 
                   Y miedo tiene. 
                   
                     - Al airón y a la sombra 
                   Mi amor no teme. 
                   
                     - Teme al sol, niña mía, 
                   De sol y nieve. 
                   
                     - Se fue de mis cabellos 
                   Ya para siempre. 
                   
                     - Quién eres, blanca niña. 
                   ¿De dónde vienes? 
                   
                     - Vengo de los amores 
                   Y de las fuentes. 
                   
                   Esquilones de plata 
                   Llevan los bueyes. 
                   
                     - ¿Qué llevas en la boca 
                   Que se te enciende? 
                   
                     - La estrella de mi amante 
                   Que vive y muere. 
                   
                     - ¿Qué llevas en el pecho 
                   Tan fino y leve? 
                   
                     - La espada de mi amante 
                   Que vive y muere. 
                   
                     - ¿Qué llevas en los ojos, 
                   Negro y solemne? 
                   
                     - Mi pensamiento triste 
                   Que siempre hiere. 
                   
                     - ¿Por qué llevas un manto 
                   Negro de muerte? 
                   
                     - ¡Ay, yo soy la viudita 
                   Triste y sin bienes! 
                   
                   Del conde del Laurel 
                   De los Laureles. 
                   
                     - ¿A quién buscas aquí 
                   Si a nadie quieres? 
                   
                     - Busco el cuerpo del conde 
                   De los Laureles. 
                   
                     - ¿Tú buscas el amor, 
                   Viudita aleve? 
                   Tú buscas un amor 
                   Que ojalá encuentres. 
                   
                     - Estrellitas del cielo 
                   Son mis quereres, 
                   ¿Donde hallaré a mi amante 
                   Que vive y muere? 
                   
                     - Está muerto en el agua, 
                   Niña de nieve, 
                   Cubierto de nostalgias 
                   Y de claveles. 
                   
                     - ¡Ay! caballero errante 
                   De los cipreses, 
                   Una noche de luna 
                   Mi alma te ofrece. 
                   
                     - Ah Isis soñadora. 
                   Niña sin mieles 
                   La que en bocas de niños 
                   Su cuento vierte. 
                   Mi corazón te ofrezco, 
                   Corazón tenue, 
                   Herido por los ojos 
                   De las mujeres. 
                   
                     - Caballero galante, 
                   Con Dios te quedes. 
                   
                     - Voy a buscar al conde 
                   De los Laureles... 
                   
                     - Adiós mi doncellita, 
                   Rosa durmiente, 
                   Tú vas para el amor 
                   Y yo a la muerte. 
                   
                   Esquilones de plata 
                   Llevan los bueyes. 

                     - Mi corazón desangra 
                   Como una fuente. 

                   Julio de 1919
                   
                   _____________________________






                                                                       к началу страницы
              Soneto de la dulce queja


                   Tengo miedo a perder la maravilla 
                   de tus ojos de estatua y el acento 
                   que de noche me pone en la mejilla 
                   la solitaria rosa de tu aliento. 
                   
                   Tengo pena de ser en esta orilla 
                   tronco sin ramas; y lo que más siento 
                   es no tener la flor, pulpa o arcilla, 
                   para el gusano de mi sufrimiento. 
                   
                   Si tú eres el tesoro oculto mío, 
                   si eres mi cruz y mi dolor mojado, 
                   si soy el perro de tu señorío, 
                   
                   no me dejes perder lo que he ganado 
                   y decora las aguas de tu río 
                   con hojas de mi otoño enajenado.

                   _____________________________________






                                                                       к началу страницы
              Campo


                     El cielo es de ceniza.
                   Los árboles son blancos,
                   y son negros carbones
                   los rastrojos quemados.
                   Tiene sangre reseca
                   la herida del Ocaso,
                   y el papel incoloro
                   del monte está arrugado.
                   El polvo del camino
                   se esconde en los barrancos,
                   están las fuentes turbias
                   y quietos los remansos.
                   Suena en un gris rojizo
                   la esquila del rebaño, 
                   y la noria materna
                   acabó su rosario.

                     El cielo es de ceniza, 
                   los árboles son blancos.
 
                                                                       к началу страницы
    ____________________________________________________________________________________

    Подготовка текста - Лукьян Поворотов

Используются технологии uCoz